Jedan od Android tablet računara koji dolazi iz kompanije Samsung. Vrhunska izrada, fantastičan LCD ekran i performanse kojima je jako teško naći neku zamerku. Iako relativno skup, ovaj tablet će biti sjajan izbor za sve koji mogu da ga priušte.
Samsung je premijerno kod nas predstavio najnoviji tablet baziran na Android operativnom sistemu, i pred sobom imamo prvog ozbiljnog konkurenta sveprisutnom iPad-u (uprkos razlici u dijagonali ekrana). Ono što odmah treba reći je da će Galaxy Tab moći regularno da se kupi uz neki od paketa mobilnih operatera, što ne čudi mnogo s obzirom da se podrazumeva pristup mobilnoj mreži. Pored HTC-a koji je još uvek na prvom mestu, Samsung je prilično agresivno krenuo u osvajanje Android tržišta, što krajnjim korisnicima može samo da odgovara. Ipak, da li smo dobili pravog konkurenta iPad-u ili ne, ostaje da se proveri.
Ključne karakteristike
Veoma kvalitetna izrada
Odličan ekran
Podrška za prenos podataka preko 3G mreže
Sjajna autonomija
Impresivno brz rad
Utisak kvare
Nešto veća cena
Specifikacija
Procesor: Cortex A8, 1GHz CPU, Hummingbird
Memorija: 512MB(ROM) + 512MB(RAM) + 128MB(One D-RAM) + 16GB (Interno) + MicroSD kartice do 32GB
Ekran: 7.0″ WSVGA TFT 169ppi(w x h: 600 x 1024 px)
Konekcije: USB 2.0, Bluetooth 3.0, WiFi 802.11n, 3G, 3.5mm izlaz za slušalice,
Senzori: Accelerometer, Geomagnetic, Luminance, Gyro
Dimenzije: 190.09×120.45×11.98mm
Težina: 380g
Baterija: 4000mAH Li-Polymer
Kamera: napred 1.3MP, pozadi 3MP sa autofokusom i blicem
Dodatno: integrisani zvučnik, A-GPS,
Operativni sistem: Android 2.2 Froyo
Samsung Galaxy Tab
Iako upadljivo manji od iPad-a (ipak je razlika u dijagonali ekrana 3″), sa dimenzijama od 190x120x12 mm nije baš tako mali i deluje ogromno čak i u odnosu na neki od novijih smart telefona velikih ekrana. Ipak, u ruci i nije toliko težak, a deluje nam da je 7″ ipak neka zlatna sredina odnosa dimenzija i upotrebljivosti. Vizuelno, Galaxy Tab spolja izgleda kao veliki Galaxy telefon, bez tastera sa prednje strane. Napred su smeštena 4 touch tastera (Menu, Home, Back i Search), dok su sa desne bočne strane Volume Up i Down i Power tasteri. Možda se nekome može učiniti da je ovo prilično minimalistički, ali ne treba zaboraviti da je ipak u pitanju veliki ekran osetljiv na dodir, pa su i sve funkcije dostupne na taj način. Cela prednja strane, ekran i njegov okvir, su pokriveni providnom plastikom visokog sjaja, što znači da će ipak ostajati malo otisci prstiju.
Samsung Galaxy Tab detaljnije, konektori
Od konektora koji su dostupni postoje samo dva, jedan poseban za povezivanje sa punjačem i računarom, kao i jedan 3.5mm konektor za slušalice. Samsung je ovde odlučio da uradi isto što i Apple, pa tako obični USB kablovi neće moći da se koriste, već samo oni posebno pravljeni za Galaxy Tab, što je uvek prilično nepopularan potez (na šta su doduše vlasnici nekog od Appple proizvoda već i navikli). Kao što je to slučaj sa drugim Samsung mobilnim uređajima, na kvalitet izrade stvarno nema zamerke i može stati rame uz rame sa Apple-om (koji opet forsira aluminijum, što je mnogo bolje i kvalitetnije rešenje od plastike). Galaxy Tab napred (pri dnu) ima i ugrađen mikrofon, pošto se može koristiti i kao mobilni telefon, no pretpostavljamo da će ga malo ko koristiti kao klasičan telefon (pošto izgleda vrlo nezgrapno ako se drži na uvetu), već u kombinaciji sa nekim dobrim Bluetooth headsetom.
Samsung Galaxy Tab neki od ekrana interfejsa
Za razliku od nekih drugih Anroid tableta, ovaj koristi Hummingbird procesor na 1GHz koji je dovoljno snažan da se izbori sa svim aplikacijama, što je vrlo bitno kada se ima ovako veliki ekran. U kombinaciji sa preko 1GB sistemske memorije i 16GB koliko je na raspolaganju korisniku, imamo i slot za MicroSD kartice (podržane su kartice do 32GB). Kao i najnapredniji Android telefoni, i ovaj tablet ima ugrađen GPS, celu silu senzora (od akcelerometra preko geomagnetnog pa do senzora osvetljenja), što osim što se koristi u nekim sistemskim aplikacijama ima i dosta primena u raznim aplikacijama. Aplikacije su možda i najbitnije u celoj priči, a sa 2.2 verzijom Adnroid OS-a će raditi sve ono što se može naći u App Marketu. Bitno je reći samo i da je najveći broj aplikacija optimizovan za manje ekrane, i da tek treba očekivati one koje su pisane eksplicitno za veliki ekran. Činjenica je ipak da sve što smo probali radi sjajno, a preporučujemo da se odmah instalira i neki od popularnijih Web browsera koji će vrlo verovatno mnogo bolje raditi od onog ugrađenog. Inače, Samsung Galaxy Tab koristi TouchWiz interfejs (kao pandan daleko poznatijem Sense-u kompanije HTC) koji radi veoma brzo i bez ikakvih primećenih problema.
Rezime
Činjenica je da je Samsung Galaxy Tab prvi punokrvni Android tablet koji ovu platformu prikazuje u odličnom svetlu. Iako možda ima skeptika, kombinacija Samsung hardvera i ovog operativnog sistema je sjajna kombinacija koju vredi isprobati. Iako ima dosta prostora za poboljšanja (kao što je uostalom slučaj sa svim „prvim“ proizvodima jedne vrste), u pitanju su sitnice i nema ničega što bi ozbiljnije narušilo sjajan utisak Tab-a. Ono što će sigurno svima zasmetati jeste cena koja je u rangu laptopova, a uz svu dobru volju za to ne možemo naći opravdanje, bar što se funkcionalnosti tiče. Ipak, za vrhunske proizvode koji su tu da definišu i redefinišu očekivanja i potrebe korisnika, uvek se mora i malo više platiti, tako da je to potpuno i očekivano.
Ako ste nekada želeli da na svom HTC Wildfire postavite neku melodiju, pesmu ili slično kao zvono, a to niste znali da uradite, pročitajte nastavak teksta, u suprotnom pogledajte neki drugi članak.
Uz HTC Wildfire fabrički dolazi interesantna selekcija zvona i većina korisnika je vrlo zadovoljna njima, medjutim, ako ste nastavili sa čitanjem ovog tekst Vi ne spadate u tu grupu i na sreću uverićete se da nema ništa jednostavnije od instalacije zvukova na HTC Wildfire.
HTC Wildfire
U nekoliko sledećih koraka videćete kako to učiniti.
Prvo, potrebno je odabrati neku melodiju koja vam se svidja. Da bismo uprostili stvar što je više moguće, obezbedite da melodija bude u MP3 formatu i dužina melodije ne bi trebala biti duža od 30 sekundi.
Kada ste odabrali željenju melodiju, spremni ste za njeno postavljanje:
Pre nego što počnete proverite da li je microSD kartica ubačena u HTC Wildfire, i kada ste to uradili povežite mobilni telefon USB kablom na računar.
Pri povezivanju HTC Wildfire na računar ako se ne bude prijavio kao disk drive, moraćete pritisnitu na USB ikonu, na telefonu, na vrhu displeja, prevući na dole, gde će se pojaviti Android Notification Pane. Tu odaberite opciju Mount (ili Disk Drive).
Kada ste to sve uradili na računaru otvorite File explorer, pronadjite root direktorijum (/ glavni direktorijum) na memorijskoj kartici.
Napravite novi folder i nazovite ga ringtones (neki uredjaji zahtevaju da naziv direktorijuma budu „malim slovima“, pa i vi učinite tako da prvo slovo „r“ bude malo).
Sad, jednostavno iskopirajte sve MP3 zvukove koje hoćete na vaš HTC Wildfire u direktorijum koji ste upravo kreirali.
I to je to! Sada možete otkačiti mobilni telefon sa računara i vaše melodije će biti dostupne kao opcija pri menjanju zvukova.
Da biste podesili jednu od novih MP3 melodija kao zvono potrebno je uraditi sledeće:
Sa home ekrana, pritisnite Menu/Settings/Sound, i nakon toga Phone ringtone. Odaberite zvono koje želite, pritisnite OK i to je to !!!
Često pitanje prilikom kupovine televizora je koju dijagonalu odabrati zavisno o udaljenosti s koje će se televizor gledati. Svi mi pokušavamo izvući svaki centimetar više iz novog televizora, no prevelikim televizorom može se postići upravo kontra efekt – prevelika slika koja je zrnasta i koja dodatno umara oči.
Tablica iz LG kataloga
Dijagonala (cm/inči)
Odnos slike
Preporučena udaljenost gledanja u metrima (min./opt./max.)
Preporučena veličina sobe (kvadratni metri)
127/50
16:9
3.1/4.4/5.6
22-35
119/47
16:9
2,9/4,1/5,3
20-32
106/42
16:9
2,6/3,7/4,7
17-27
94/37
16:9
2,3/3,2/4,1
14-22
82/32
16:9
2/2,8/3,6
11-17
66/26
16:9
1,6/2,3/2,9
9-13
56/22
16:10
1,5/2,1/2,7
7-10
51/20
16:9
1,2/1,7/2,2
6-9
51/20
4:3
1,5/2,1/2,7
8-12
48/19
16:10
1,3/1,8/2,3
6-8
16:9 ili takozvani “wide” televizori nude promer stranica koji je odličan za filmove, te program koji se emituju u širokom formatu (po mogućnosti 16:9). 4:3 format kakav se danas emituje kod nas na zemaljskim televizijama će izgledati izduženo po širini, što se može rešiti putem ugrađenih skalera slike, a koji gotovo uvek nude i 4:3 format. Za današnje programe (RTS, B92, AVALA), 4:3 televizor je idealan jer prikazuje sliku u promeru u kojem treba biti, bez ikakvih deformacija. Ipak, dolazi doba širokih zaslona, tako da je ulog u 4:3 televizore relativno kratkog veka.
16:10 displeji su postali jako popularni na računarima, gde su dostupni od strane mnogih brandova u veličinama 22, 24, 32 inča, te povoljne cene. Ovakvi su displeji idealni za računarske igre i multimediju, dok zbog nešto manje visine nisu tako dobri za zadatke gde se obrađuje puno teksta ili programskog koda.
Televizijski displeji se najviše prodaju u
podebljanim verzijama, dakle 82 i 106 cm. Svakako se savetuje pre kupovine merenje udaljenosti između TV i mesta gde se najčešće sedi kako bi kupljeni televizor pružao zadovoljstvo za gledanje, a ne muku i poteškoće.
„Šta si si instalirao? Instalirao sam Ubuntu. Šta je Ubuntu? To ti je konkurencija Windowsu“.
Čini se kako sve distribucije Linuxa pate od nekakve kletve, pa se u nekom trenutku autori distribucije (ili aplikacije poput KDE-a) zaigraju sopstvenom maštom – rezultat čega ponekad budu ideje svojstva velike, slane vode.
Ubuntu je distribucija Linuxa vrlo poznata kao ljubazna prema korisniku, lagana za korišćenje, klikabilna i uopšte stvar koja ne traži duboko poznavanje Linuxa.
Iako je, naravno, reč samo o jednoj od mnogih distribucija koje danas sve nude više ili manje ugododan grafički interfejs i klikabilno podešavanje, Ubuntu je medijski najeksponiranija distribucija. Usudio bih se čak tvrditi kako je preuzeo neslavnu ulogu „onoga što je Linux“: nekad su manje stručni korisnici Linuxa govorili kako su na mašinu instalirali „Red Hat“, pa i novinari su, onako neupućeno, pisali kako „… eto, konačno postoji konkurencija Windowsu: Red Hat…“ i uopšte je manje stručna populacija izjednačavala Red Hat distribuciju Linuxa sa samim Linuxom. Na zgražavanje ostatka slobodnosoftverskog sveta, posebno korisnika drugih distribucija.
Tako je nekako danas sa Ubuntu distribucijom Linuxa: „Šta si si instalirao? Instalirao sam Ubuntu. Šta je Ubuntu? To ti je konkurencija Windowsu.“
Što jest, jest – Ubuntu je zaista popularna distribucija. No, uspeh valjda svakome udari u glavu, pa je Canonical, firma koja stoji iza ove distribucije Linuxa, odlučila uvesti neke zanimljive zaokrete u najnovijoj distribuciji, nazvanoj Natty Narwhal.
Frankenštajnovski rezultat
Najpre, kako je bilo najavljeno na Canonicalovom blogu, došlo je do spajanja distribucije rađene za desktop računare sa onom za netbook računare. Rezultat je, barem meni, poprilično frankenštajnovski, groteskan i veliki korak nazad u upotrebljivosti.
Glavni grafički interfejs distribucije više nije Gnome, već Unity, interfejs optimizovan za netbooke, tablete osetljive na dodir i sličnu gadgeteriju. Srećom, Ubuntu 11.04 nudi mogućnost i startovanja starog Gnome interfejsa (2.x), ali njega morate prilikom prijave na sistem baš eksplicitno izabrati.
Unity je značajno drugačiji od Gnome i KDE, dva dominantna interfejsa na Linux računarima. Za razliku od ovih, Unity nastoji da najbolje iskoristi limitirani prostor ekrana i smanji potrebu za korišćenjem miša. I, ne manje važno, Unity je Canonicalov proizvod.
Svojim svojstvima, Unity se zaista čini nelošim rešenjem za segment tržišta za koji je izvorno namenjen: netbook računare. Oni su mali, imaju male ekrane, koriste ih obično neki mlađi ljudi, za neke lake oblike zabave. Drugim rečima, Unity je interfejs koje pametno koristi prostor i cilj mu je upravo pružiti najbolju uslugu ljudima koji bi samo malo surfali, pa malo facebookali, tweetnuli tu i tamo, socijalno se umr(e)žavali, retko napisali neki duži tekst, vrlo retko radili neke ozbiljnije stvari na tim računarima.
Ta bi priča bila sasvim Ok da Canonical nije odlučio forsirati Unity kao univerzalno rešenje za sve korisnike, što uključuje i „desktopaše“. I tu nailazimo na probleme.
Laptop za zabavu, desktop za produktivnost
Dekstop korisnicima produktivnost je obično najvažnija. To znači da žele da se koncentrišu na posao, pri čemu žele da imaju na oku željene informacije i izgube što je manje moguće vremena na petljanje sa samim interfejsom. I dok se Unity okruženju ne može prigovoriti kako ne dozvoljava koncentrisanje na posao, barem dok je samo jedan prozor u pitanju, u svemu ostalom ne bih ga nazvao idealnim interfejsom za produktivnost.
Najpre, Unity izgleda kao podskup bilo kakvog decentnijeg interfejsa. To je u redu za netbook računare, ali na svom radnom računaru ja želim da imam puno više od unificirane trake na vrhu ekrana, na koju zapravo ne mogu ozbiljnije uticati, i pored nje Launchpada sa leve strane, koji takođe ima svoj skup problema. Moji monitori imaju rezoluciju 1920×1200 i zaista nema potrebe skrivati tu traku sa leve strane, ali ni držati je zakucanu za levu ivicu. Levu, ne desnu. Ne dole.
Niti gore. Levo. Tamo i samo tamo.
Kad smo kod Launchpada… za razliku od većine drugih sličnih alata, Launchpad pokazuje izuzetnu nefleksibilnost. Prva stvar koju sam pokušao da uradim bila je staviti ikonu neke aplikacije na njega. Drag&drop – ne radi. Ne, ne možete jednostavno odvući sličicu aplikacije na Launchpad (onako kako to radite na Macintoshu ili Windowsu) kako bi ona tamo ostala.
Ako već niste primetili, Launchpad je zapravo rip-off Macintoševog launchera, ali je on položen vodoravno i tako ima više mesta za aplikacije, dok je Unity položen uspravno i zapravo ima vrlo malo mesta za aplikacije, posebno na netbook računarima; dodamo li tome podatak da se Launchpad, kao ni Unity, gotovo uopšte ne može prilagođavati – dobili smo to što smo dobili.
Kao na Macu, samo uspravno
Da biste aplikaciju stavili na Launchpad, morate je prvo pokrenuti, a zatim kliknuti desnim klikom na njenu sličicu koja se pojavila na Launchpadu, te izabrati opciju „Keep in Launcher“.
Ako u Launcheru nema aplikacije koju želite, moraćete je potražiti kroz sistem (meni) vrlo neintuitivnih izbora – napušteno je stablo aplikacija kakvo imaju Gnome, KDE i Windows, i uveden je nekakav panel u kojem imate ponuđeno tek nekoliko aplikacija, a ostale morate tražiti. Priznajem, vidim korist ovakvog rada na netbook računarima i tabletima osetljivim na dodir, ali na desktopu ovo je samo bespotrebno komplikovanje i odbacivanje starih, ali ergonomski superiornih stvari.
To možda jesu sitnice na koje će se korisnici vremenom navići (a i Unity će se vremenom poboljšati), ali za sad ću se složiti sa drugim komentatorima koji Unity opisuju kao poluproizvod.
Tim više što je neko izuzetno inteligentan zaključio kako je aplikaciju za podešavanje sistema („System Settings“) najzgodnije sakriti u meni koji se dobije klikom na – ikonu za gašenje računara!
Mislim, zaista – kad je Microsoft u Windowsu 95 naterao korisnika da gasi računar tako da prvo klikne na „Start“ – smejali smo se toj gluposti. Sada, kada je Canonical odlučio kako će opcije za podešavanje sistema strpati ne iza dugmeta „Start“ već iza piktograma koji doslovno označava paljenje i gašenje – zar se tome ne bi trebalo da se jednako, ako ne i više smejemo?
Loše kopiranje
Loše kopiranje je i smeštanje trake sa menijem na vrh ekrana, umesto na vrh prozora aplikacije – onako kako to radi Macintosh. No, Macintosh to radi dobro, način na koji to Unity radi izgleda kao poluproizvod.
Činjenica da Canonical forsira Unity kao osnovni korisnički interfejs uprkos njegovoj radikalnoj rezoluciji, a pogotovo zato što ga forsira i na desktop računarima podseća pomalo na taktiku Microsofta i Applea: „mi znamo što je za korisnika najbolje“. Druga činjenica – da je Canonical tvorac tog interfejsa – nimalo ne ublažava taj utisak, dapače: dok je u ovoj inkarnaciji Ubuntu distribucije još moguće izabrati Gnome kao interfejs, najavljeno je kako će već prva sledeća distribucija prognati i Gnome i KDE daleko iz dvora cara Unitya, pa ko želi neka se zlopati tražeći pakete ili kompajlirajući sam t grozn konkurentske interfejse, tako ružne i tako nazadne, tako gadne pred ovim našim prekrasnim Unity čudom.
S druge strane, ovo je svet slobodnog softvera, pa korisnici isto tako mirno mogu reći: „WTF je Canonical da nam određuje kako ćemo koristiti Linux? Ima još distribucija, široko nam polje!“
Drugi sitni problemčić ove Ubuntu distribucije je vreme pokretanja, koje je, sudeći po testovima sa Phoronixa, veće nego što je bilo u nekoliko pređašnjih distribucija.
O ovome mogu posvedočiti i svojim starim ThinkPadom T60p, na kom se vreme podizanja Linuxa osetno produžilo.
To je u kontradikciji sa Canonicalovom idejom objedinjavanja Desktop i Netbook distribucije u jednu – netbook računari su redovno slabašni u poređenju sa desktop računarima iste generacije, pa je svako gubljenje performansi na njima još uočljivije. Napraviti objedinjenu distribuciju koja se pokreće osetno sporije od prethodne – ima li to smisla?
Da, moram primetiti i kako sam imao poteškoća sa instalacijom na T60p – upgrade je prošao glatko, ali iz neobjašnjivih razloga počeo sam dobijati neobične artefakte na ekrane – izbornik Unitya jednostavno bi potpuno pocrneo, iako bi i dalje bio funkcionalan: klikom na crninu propao bi odgovarajući meni.
Ima i lepih stvari…
Reinstalacija sa formatiranjem particije na kojoj je Linux distribucija iz nekog je neobičnog razloga rešila taj problem. No, pojavili su se drugi – distribucija ne prepoznaje ATI karticu i ne nudi mogućnost instaliranja proprietary drajvera. Dugme za uključivanje i isključivanje više ne reaguje – niti „baca“ računar u shutdown, niti pita za akciju.
No, dosta o ružnim stvarima. Ima ova distribucija i nekoliko lepih.
Pre svega, umesto OpenOffice.org paketa instalira LibreOffice, fork nastao razmimoilaženjem u stavovima između Oraclea i developerske zajednice. Možda se nećete složiti sa mnom, ali ja mislim da je LibreOffice ipak bolje rešenje (zamišljam kako Oracle u nekom trenutku kreće u ludu avanturu sličnu onoj Caninicala sa Unityem…).
App Store za Ubuntu
Ubuntu Software Center doživeo je nekoliko krasnih osveženja. Najpre, tu je obogaćena kolekcija komercijalnog softvera (aka App Store za Ubuntu). Zbirka je još uvek poprilično skromna, ali čini se kako kontinuirani trud marketinga daje prve zgodne rezultate.
Druga vrlo dobra stvar jeste mogućnost ocenjivanja aplikacije i ostavljanja komentara.
No, najzanimljivija i potencijalno najdisruptivnija fora je nova i do sad jedinstvena mogućnost koju nudi Software Center: (skoro) svaku aplikaciju s spiska, pre nego što je instalirate na svoj računar, možete isprobati: ispod slike aplikacije pojaviće se (imate li instaliranu aplikaciju qtnx – koju ćete instalirati kroz Software Center, naravno) dugme „Test drive“. Klikom na njega otvoriće vam se (broadband konekcija izuzetno poželjna, jelte…) prozor sa udaljenom, uoblačenom instancom Ubuntu računara na kom će se zatim instalirati i pokrenuti željena aplikacija. Vrlo zgodna stvar – aplikaciju možete pogledati i zaista testirati, pa ako zadovoljava kvalitetom i funkcionalnošću, i na svoj računar instalirati.
Eto, koliko mi se Unity nije svideo, toliko mi se ta novost svidela. Iako od nje nema tako velike koristi kao u slučaju, na primer, Windows računara – na Linuxu možete do besvesti instalirati i uklanjati aplikacije, a da ga to ne uspori ili za sobom ostavi smeća po sistemskim mestima, u slučaju da vas zaintrigira neka malo ozbiljnija aplikacija od stotinak megabajta – brže i spretnije biće ovako je isprobati nego trošiti vreme, pakete i struju na cuclanje, instalaciju, razočaranje i zatim brisanje aplikacije sa računara. U tom smislu, kod velikih aplikacija, možemo čak reći kako je „Test drive“ i ekološki prihvatljivije rešenje.
I to je otprilike to što se nove distribucije tiče. Osim (po meni) nedorađenog i iritantnog Unitya kojeg Canonical baš bezobrazno forsira, i izvrsne mogućnosti živog testiranja aplikacije pre instalacije, novi Ubuntu ne nudi nikakve posebne novosti. Dapače, barem u mom slučaju, nudi samo novi set problema sa hardverom.
Sporiji od prethodnika
Želite li koristiti ovu distribuciju? Da, ako vas Unity oduševljava ili imate netbook na kojem će ovaj poluproizvod pokazati svoje dobre strane. Ili ako vas oduševljava mogućnost „živog“ testiranja aplikacija.
Ako ne pripadate gore navedenim profilima, možda je najbolje da ovu distribuciju jednostavno – preskočite.
Nije ništa bolja u odnosu na prethodnu verziju (dapače, sporija je) i čini se kako je manje kompatibilna sa različitim hardverom. Ako i vas iritira Unity, možete se složiti sa mojim zaključkom o ovoj novoj Ubuntu distribuciji: sa konja na magarca.
Autor: Radoslav Dejanović
Izvor: Monitor.hr
Autor je jedan od vodećih domaćih informatičara i ekspert za slobodni softver, informatički novinar, bivši stručni savetnik za informatiku Grada Zagreba i vlasnik kompanije Operacijski sustavi. Jedan je od 25 najboljih IT konsultanata u Hrvatskoj, prema izboru korisnika tih usluga. Njegove tekstove možete pronaći na njegovom blogu oddparity.org.
U savremenom korišćenju interneta svi smo bar jednom osetili potrebu za korišćenjem usluga servisa za besplatno hostovanje podataka. Na prvom mestu je svakako RapidShare, kao možda jedan od najpopularnijih servisa za hostovanje podataka, pa se za njim ređaju MegaUpload, FileFactory i ostali da ih ne nabrajam sad.
Koja je svrha proveravanja linkova na ovim servisima?
Kod ovih servisa maksimalna veličina fajla koji se može upload-ovati (poslati) je 200MB. U slučaju većih fajlova, fajl se mora podeliti na delove od 200MB. U tom slučaju uglavnom se postavlja više RapidShare linkova nalik ovim na slici dole:
Izgled linkova pre instalacije Link Checker-a
Problem se javlja kada je neki od tih linkova nije dostupan, odnosno, izbrisan sa servera zbog nedovoljne aktivnosti tog linka. To može biti vrlo nezgodno ako ste recimo preuzeli već nekoliko delova(linkova) nekog fajla i na kraju videli da poslednji link ne radi. Ovo praktično čini da fajlove koje ste preuzeli ne mogu biti iskorišćeni i da ste potrošili vreme za preuzimanje tih fajlova.
Upravo ova situacija je mene navela da potražim rešenje za ovaj „problem“. Postoji nekoliko metoda kojima se ovo može uraditi, a Ja ću ovde objasniti onu najjednostavniju.
Prvo što je potrebno uraditi je da se preuzme sa dodatak za FireFox Greasemonkey ovde .
Nakon toga će vam FireFox zatražiti restart, što ćete učiniti.
Nakon toga potrebno je skinuti Rapidshare Links Checker User skriptu ovde i instalirati je.
To bi bilo sve i sada ćete imati automatsko prikazivanje dostupnosti RapidShare, MegaUpload i FileFactory linkova i pri tome više nećete morati kopirati link i paste-ovati u adress bar FireFox-a, već ćete samo kliknuti na njega i biti na RapidShare lokaciji.
Posle instalacije Link Checker-a
Ako vam je ovo sve bilo korisno ostavite komentar.
Ne znam koliko su ljudi upoznati da svakog utorka sa početkom u 20h u restoranu „Tri Lađara“ u Zemunu održava Jazz veče.
Jazz veče u restoranu "Tri Lađara"
Bez izuzetka, svakog utorka, sastaju se i sviraju vrsni muzičari iz Zemuna i Beograda, a često i gosti iz inostranstva, na opšte zadovoljstvo mnogobrojnih posetilaca. Takođe je i podmladak sve brojniji što je vrlo pohvalno, jer sve ovo ne bi imalo smisla bez njih. Ovo je jedno od poslednjih mesta u gradu gde se može čuti i naučiti još po nešto o jazz-u.
Jazz veče u restoranu "Tri Lađara"
Jazz Club Zemun je osnovao gospodin Dejan Ignjatić koji postoji već nekih 8 godina i za to vreme je bilo preko 400 muzičkih nastupa, što je vrlo pohvalno, jer ne može se baš svako mesto pohvali time. Provod je uvek dobar, muzika još bolja, pa ko voli neka dođe da proveri sve ovo. Adresa je:
Zmaj Jovina 29
11080 Zemun,
+381 11 2198 173
Slike su preuzete sa portala Kuda Za Vikend i ovim putem im se zahvaljujem na tome, a ako želite da saznate još po nešto o Jazz Klubu Zemun možete preuzeti fajl ovde.
Nemačka firma Nero AG, poznata po svom popularnom programu za narezivanje svih vrsta diskova, izdala je poslednju verziju svog programa Nero 9 koju možete preuzeti potpuno besplatno. Nero 9 omogućuje korisnicima da lako kreiraju, edituju, kopiraju, backup-uju, konvertuju i dele muziku, video materijal i slike i iznad svega moći ćete da ga koristiti za narezivanje diskova.
Nero StartSmart
Poslednja verzija uključuje razna poboljšanja, bolji korisnički interfejs, nov playback, ripping, narezivanje, kopiranje i backup funkcije sa opcijom StartSmart. Takođe tu je i opcija Tape-Scan koja omogućuje brz i lak pregled scena sa digitalnih (DV) ili high-definition videa, multimedia player i opciju nazvanu Ad Spotter koja detektuje i uklanja reklame iz filmova, serija i ostalih video materijala skidanih sa televizijskih stanica.
Najbitnije stavke:
Brzo i lako rip-ovanje, narezivanje, Autobackup i kopiranje,
Backup fajlova na CD, DVD, i Blu-ray Diskove,
Kreiranje menija DVD filmova profesionalnog izgleda movies sa integrisanim 3D menijima,
Kopiranje, narezivanje, deljenej, upload-ovanje, i kreiranje muzičkih mikseva kao DJ,
Konvertovanje muzike, slika, i DVD-a za puštanje na iPod i ostalim mobilnim uređajima,
Brzo slanje slika i videa na My Nero, YouTube i MySpace,
Gledanje, snimanje, pauziranje i prilagođavanje vašem TV iskustvu,
Puštanje AVCHD i ostalih HD formata.
Besplatnu verziju Nero 9 možete preuzeti ovde nakon što se prijavite na njihovu mailing listu.
Možda je neko već video, pa sada je kao otkrivam nešto novo, ali ja sam ovo video danas prvi put i morao da podelim sa svima. Znači to je drvena stolica namenjena uglavnom za muškarce, mada je mogu koristiti i žene. Perfektno !!!
Gde mogu na put bez viza?
Vize će biti ukinute za 25 evropskih zemalja koje čine šengenski prostor. Sa pasošem Srbije bez viza će moći da se putuje u sve zemlje EU izuzev Velike Britanije i Irske, jer te zemlje nisu prihvatile dogovor o ukidanju granične kontrole na granicama. Bez viza će moći da se putuje i u Švajcarsku, Island i Norvešku, iako te zemlje nisu članice EU, ali su prihvatile i sprovode šengenska pravila o ukidanju granica.
Da li mogu da putujem u zemlje koje nisu potpisnice Šengenskog sporazuma?
Da. S pasošima Srbije neće biti potrebne vize ni za Bugarsku, Rumuniju i Kipar. Te, nove članice EU, formalno nisu deo šengenskog prostora jer nisu u potpunosti ispunile sve neophodne uslove. Vize neće biti potrebne ni za Lihtenštajn, koji se, iako nije u EU, izjasnio za priključenje šengenskom prostoru.
Gde neću moći bez viza?
Albanija i Turska su jedine evropske zemlje regiona sa kojima Srbija ima vizni režim. Za Albaniju građanima Srbije potrebne su vize, ali u ambasadi te zemlje kažu da već nekoliko godina vize nisu potrebne onima koji već imaju šengensku vizu. Za Tursku je procedura dobijanja viza veoma jednostavna – vize se dobijaju na aerodromu ili u konzulatu, ako u Tursku putujete kopnenim putem.
Kako se putuje bez viza?
Kada se jednom pređe granica šengen zone, unutrašnje granice ne postoje. Primera radi, kada pređete granični prelaz s Mađarskom, možete putovati do Španije ili Portugala bez ikakve carinske kontrole. Znaćete da ste stigli do Francuske jedino po nazivima gradova kroz koje prolazite.
Koliko dugo mogu da ostanem u zemljama EU i šta se događa kada istekne taj period?
Tri meseca. Posle tog perioda morate da napustite šengenski prostor.
Kako da produžim boravak?
Ne postoji način da se boravak produži jer ukidanje viza odnosi se na one tipa C, koje omugućavaju kraći boravak u zemljama šengenskog prostora. Postoje i vize tipa B koje izdaju diplomatsko-konzularna predstavništva i koje važe za duži boravak. Te vize se dobijaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima stranih zemalja u Srbiji.
Šta me sad sprečava da ostanem tri godine u zemljama EU?
Rizikujete da bidete pritvoreni i da vam bude zabranjen ponovni ulazak.
Mogu li da radim u EU?
Ukidanje viza ne znači mogućnost zapošljavanja. To je pitanje procesa integracije naše zemlje u EU i spada u korišćenje slobode kretanja roba, ljudi, kapitala i usluga. Ove četiri slobode nesmetano uživaju samo građani država članica EU. Mi ćemo sa članstvom u EU moći da uživamo i te slobode. Ako, ipak, pronađete neki posao od tri meseca, potrebna vam je privremena radna dozvola, ali svaka zemlja na drugačiji način reguliše proceduru da se ona dobije.
Četiri uslova za Srbiju
- poboljšanje kontrole granice s Kosovom i saradnje s Euleksom i kosovskom policijom
- efikasna primena Zakona o strancima i usvajanje Stragegije o migracionoj politici
- efikasna primena zakonskih rešenja za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije
- sigurnost procedura za izdavanje biometrijskih pasoša osoba s prebivalištem na Kosovu.
Ponosni sam vlasnik ovog netbook-a i kako sam uređaj ne poseduje nikakav optički uređaj, vrlo je teško instalirati bilo koji operativni sistem na njega. Nekoliko ljudi do sada me je pitalo kako to uraditi? Sam postupak nije brz i nije ga baš lako objasniti u nekoliko rečenica, pa sam pronašao neki video gde je pokazan ceo proces instalacije i šta je sve potrebno za to. Nadam se da sam nekome pomogao.
P.S. Celo objašnjenje je na engleskom, pa nekome može predstavljati problem.
