Zamena bežične kartice na laptopu HP Pavilion G6

Još jedan update na mom laptopu HP Pavilion G6. Kako je u pitanju stariji model, negde iz 2013.god., na njemu je do sada već zamenjeno nekoliko komponenti. Zamene su vršene za dotrajale delove, a neke su vršene zarad dobijanja nešto boljiih performansi. Pre svega zamenjen je ventilator na CPU, posle tastatura, stavljen brži HDD Samsung 840 PRO (DXM05B0Q) 512GB, i sad je na red došla zamena bežične kartice Ralink RT5390 802.11n.

Pre svega trebalo bi reći nešto više o bežičnim mini PCI-e karticama. Dele se po standardu, odnosno koju brzinu prenosa obezbedjuju, i naravno po dimenzijama. Standard koji se vezuje za bežične kartice je IEEE 802.11 i kroz vreme ovaj standard je napredovao i danas je aktuelno nekoliko njih. To su pre svega standardi 802.11b, 802.11n, 802.11g i 802.11ac gde verzija „b“ obezbedjuje protok od 11Mbs na 2.4Ghz mreži i sada vrlo retko u upotrebi, „g“ obezbedjuje protok od 56Mbs na 2.4GHz mreži, a „n“ verzija od 600Mbs na 2.4/5GHz mreži. Standard koji je meni bio najzanimljiviji je verzija 802.11ac koja je 5 generacija bežičnih kartica i koji je u stvari nadogradjena verzija „n“ standarda i daje protok od 1Gbs na mreži 5GHz. Naravno sve ove brzine koje se pominju su teorijske i u realnosti nikada nisu postignute sa moje strane.

Izuzev podele po brzini prenosa mini PCI-e kartice se dele i po dimenzijama. Postoje dve vrste mini PCI-e kartica, a to su „Full Mini Card“ i „Half Mini Card“. „Full“ varijanta je duplo veća od „Half“ i ovo je bitna stvar jer u zavisnosti kakva je mogućnost u kućištu vašeg  laptopa odredjuje koju vrstu možete da ugradite. U mom slučaju odgovara samo „Half“ verzija.

Model koji sam izabrao za nadogradnju je Intel Dual Band Wireless-AC 7260HMW koji je po standardu 802.11ac i teorijski bi trebalo da podrži prenos od 1Gbs(125MBs) na mreži 5GHz. Prilikom zamene izvršena modifikacija na kartici tako što su se pinovi 20 i 51 izolovali (zalepljena izolir traka na njih). Ovo se moralo uraditi jer model laptopa koji imam Pavilion G6 nema dugmiće za uključenje bluetooth-a i wi-fi na samom kućištu i ako se ovo ne uradi kartica neće raditi ni u Linux ni u Windows okruženju. U stvari, ne u potpunosti, prilikom startovanja laptopa kartica će se prijaviti i wi-fi će biti u funkciji, međutim, ako posle toga resetujete laptop i kada se podigne OS nikako ne može da se uključi Wi Fi. Ovo sve se dešava jer je pin 20 u statusu „off“, i kako ne postoji dugme na kućištu, nikako ne mogu da ga uključim. Koliko sam uspeo da istražim po internetu ne postoji softversko rešenje za ovaj problem, pa sam probao varijantu sa izolira trakom i sve je proradilo 🙂 Slična priča je i sa Bluetooth uredjajem, pa se zato izoluje 51 pin.

Kada je sve ovo uradjeno i sklopljeno izvršeno funkcionalno testiranje preko Speed Testa. Kako koristim internet 150/10 Mbs obezbedjen od lokalnog provajdera to su maksimalni rezultati koji mogu biti postignuti na interfejsu. Nažalost nisam u stanju da testiram realan protok same kartice jer nemam mogućnosti, a čim se budu stekle podeliću ih ovde sa vama u vidu dodatka na ovaj tekst. U priloženom videu test obe kartice.

HP Pavilion g6-2377ez
Procesor: Intel Core i7-3632QM, 2.2MHz, 6MB L3 cache,
MB: HP 183F 56.32,
Chipset: Intel HM76 Express,
Memory: 8GB DDR3, 2x4GB DELL SNPFYHV1C/4G,
Hard Drive: Samsung 840 PRO (DXM05B0Q) 512GB,
Graphics: Intel HD Graphics 4000,
Wireless: Intel Dual Band Wireless-AC 7260HMW mini PCI Express,
Network: Realtek RTL810xE PCI Express,
DVD-RW: SuperMulti HP UJ8D1 with double layer support,
Sound: Altec Lansing speakers with Dolby Advanced Audio,
Camera: HP TrueVision HD Webcam with integrated digital microphone,
Card Reader: Realtek RTS5229,
I/O: 1 VGA, 1 HDMI, 1 headphone-out, 1 microphone-in, 1 USB 2.0, 2 USB 3.0, 1 RJ45.
Pozdrav do sledećeg čitanja.

Testirajte svoje zvučnike kao Cambridge Audio Inženjeri

Pronašao sam na internetu zanimljivu listu pesama kojom Cambridge Audio inženjeri testiraju svoje HI-FI sisteme. Ovo se naravno pre svega odnosi na test zvučnika koji su povezani na HI-FI sistem, i neće se ulaziti u „priču“ o nosačima zvuka sa kojih se reprodukuje muzika, već je to ostavljeno slušaocu koji vrši test zvučnika. U prilog ovome priložena playlista sa pesmama koje prate nastavak teksta.

Prvo pitanje je koje su to najbolje pesme za testiranje zvučnika? Ne postoji precizan odgovor na ovo pitanje, a mi smo ovde zahvaljući inženjerima sa Cambridge-a dobili listu pesama koje koriste za testiranje zvučnika.

Bez obzira da li je to neka klasična Hi-Fi test pesma, ili pesma koju prepoznajete u prvoj milisekundi, svako ima sopstveno mišljenje kojom pesmom određuje kvalitet audio uređaja i zvučnika. Najbolji test je uvek ona pesma koja vam je poznata i koju ste slušali više puta u formatu visokog kvaliteta tako da ćete čuti gde se performanse ističu, a gde ne.

Za početak treba početi sa jednostavnim pesmama – „netaknutim“, dobro snimljenim i produciranim pesmama. Jednostavno pustite pesmu i ako se ne čuje dobro, ništa neće. Ove pesme su snimljene i producirane u vrlo visokom standardu i najbolji su izbor za osnovni test zvučnika.

Steely Dan – Jack Of Speed
Daft Punk – Get Lucky
Crooked Still – Little Sadie

Sledeće, pesme sa širokim dinamičkim opsegom i izvrsnim zvučnim delovima. Poslušajte prostorno razdvajanje između pojedinih instrumenata i vokala i osećaj da je vaš dnevni boravak upravo pretvoren u Royal Albert Hall i da ste na dobrom putu.

Radiohead/Noordpool Orchestra – Weird Fishes
English Chamber Orchestra – Dido & Aeneas, Act 3: But Death, Alas!
Stevie Ray Vaughan – Tin Pan Alley
The Rolling Stones – Melody

Vrlo važna, ali često manje promatrana kategorija: „Cupkanje stopalom“. Ako ste ikada slušali neku od vaših najdražih pesama, ali je stopalo tajanstveno nepomično? Ako vas ove pesme ne uspavaju, trčite u suprotnom smeru. One jednostavno neće ići u korak.

Lou Reed – Walk on the Wild Side
Winterplay – Billie Jean

Veliki – bas. Iritira ako ga ima previše, razočaravajuće je ako ga ima premalo. Definitivno kategorija koja je najdraža u svetu audio testiranja. Sledeće na listi pesme za testiranje sub-ova na dugim bas pozadinama i brzim punch basovima.

Beck – Morning
The Weeknd – The Hills
Bela Fleck – Flight of the Cosmic Hippo

Bas test, drugi deo. Može li reprodukcija da se vrši bez mutnog zvuka ili brujanja u „Low-End“-u?

Cee Lo Green – Bright Lights Bigger City
Beastie Boys – Brass Monkey

I na kraju, naša omiljena kategorija, pesme koje možete slušati do kraja, bez isključivanja, idete na „test pobednika“. Ove pesme se uklapaju u svaki zapis i bez kvalitetne audio opreme jednostavno neće zvučati dobro. Ako ste u drugoj kategoriji u njima je sadržana čitava gomila zvučnih zadovoljstava.

Foo Fighters – These Days
Moloko – I Want You
Alabama Shakes – Don’t Wanna Fight
AC/DC – It’s a Long Way to the Top (UPOZORENJE! Pesma sadrži gajde)

Na kraju ako su vaši zvučnici uspešno prošli sve ove testove i pri tome ste zadovoljni njihovim učinkom, onda pustite Queen – Bohemian Rhapsody zavalite se i uživajte !!!

Tekst preuzet sa Cambridge Audio.

Stacer – Program za optimizaciju Linux sistema

Aplikacije za optimizaciju sistema su vrlo važne kako na računar, tako i na mobilnim telefonima i uvek na tim uređajima dobro je imati neku od tih aplikacija prilikom svakodnevnog korišćenja. Za Windows operativni sistem koristim neprikosnoveni CCleaner već duži niz godina i o njemu ne bih ništa pisao jer je on nadasve poznat program i svaka preporuka za njegovo korišćenje na Windows platformi. Ipak, ovde bih se usresredio prvenstveno na Linux operativni sistem, u mom slučaju Fedora 30 XFCE 64bit edicija, i na aplikaciju koju sam nedavno počeo da koristim, a u pitanju je aplikacija sa imenom STACER. Do nedavno sam koristio Bleach Bit program i sasvim slučajno sam otkrio Stacer program koji je vrlo sličan Bleach Bit-u po opcijama koje nudi i dao mu šansu. Na prvu utisci su bili pozitivni pre svega zbog opcija koju aplikacija nudi, a i zbog interfejsa koji je dosta dobro prilagodjen korisniku i olakšava korišćenje. U nastavku ću se detaljnije baviti instalacijom programa, korisničkim interfejsom, kao i mogućnostima samog programa.

Instalacija na Fedora sistemu se vrši tako što se u terminalu sa root dozvolama pokrenete:

sudo dnf install -y stacer

I to je to. Nakon ovog potražite aplikaciju u Accessories i startujte je. Napomena da ako niste na poslednjoj verziji Fedora 30 moraćete preuzeti poslednju verziju programa sa linka. Nakon toga otvoriti direktorijum gde je preuzeti fajl i pokrenuti instalaciju:

cd ~/Downloads
sudo rpm –install stacer*.rpm –nodeps –force 

Uklanjanje Stacer-a iz Fedore možete učiniti komandom:

sudo dnf remove stacer

Sam korisnički intrfejs je vrlo jednostavan. Kada prvi put pokrenete program na prvoj strani ćete videti Dashboard ili komandnu tablu gde su prikazane većina sistemskih informacija, procesorsko zauzeće, trenutno zauzeće RAM memorije, popunjenost HDD-a i transfer podataka kroz mrežni interfejs. Ovaj deo programa je informativne prirode i u njemu ne možete ništa menjati niti vršiti ikakva podešavanja.

Nakon ovog dela sledeći je Startup Apps ili deo gde se vrši pregled koji programi se pokreću prilikom starovanja sistema. Vrlo korisna stvar gde pritiskom na dugme Add Startup App možete dodati bilo koji program koji želite da startuje sa startovanjem operativnog sistema ili da ga uklonite ako ne želite da se startuje.

Treća opcija programa je System Cleaner ili čišćenje sistema. Kako i samo ime kaže ova opcija omogućuje čišćenje sistema od log fajlova, crash reportova, raznih keširanih fajlova, „kante za otpatke“ …  

Nakon ove korisne opcije programa prelazimo na Search opciju koja bi trebala da se bavi pretragom fajlova na sistemu i time olakša korisniku lakše pronalaženje fajlova. Međutim kako je ovaj deo programa još uvek u Beta fazi ja nisam nikako uspeo da je „nateram“ da radi i ovo je možda najvećI nedostata programa koja će u budućnosti vrlo verovatno biti ispravljena. Ostaje nam samo da čekamo i vidimo kako će se razvijati situacija.

Sledeća opcija programa je Services gde možete dobiti uvid koji su sve servisi aktivni na sistemu i po potrebi ih možete uključiti/isključiti ili podesiti da li će se podizati zajedno sa sistemom.

ove vrlo zgodne opcije u Stacer-u sledeća opcija je Processes u kojoj možete videti koji se sve procesi trenutno izvršavaju na sistemu. Nešto slično kao Task Manager. Pretragom možete videti da li se neka aplikacija aktivna i po želji je možete završiti.

Sledeća od opcija programa je Helpers i u ovom delu možete upravljati i dodavati postojeće Host-ove dodavanjem IP adrese, imena i alijasa.

U delu Uninstaller je pregled svih paketa koji su instalirani na sistemu i gde vrlo lako možete deinstalirati aplikacije koje vam više nisu potrebene.

Među poslednjim opcijama u Staceru je opcija Resources u kojoj možete da pregledate stanje vaših resursa na računaru i to zauzeće procesorskih jezgara, dstanje RAM memorije, protok kroz mrežni interfejs, hard Disk čitanje i pisanje.

Poslednja od opcija koje nudi Stacer je Settings, odnosno podešavanja samog programa. U ovom delu ćete videti opcije kao što su jezik na kojem će biti interfejs, koji je primarni hard disk, koju stranu želite da vidite na prvoj strani prilikom startovanja programa, da li će program startovati sa podizanjem sistema i kako će se ponašati aplikacija prilikom izlaska iz nje.

Za kraj zaključak. Po mom skromnom mišljenju Stacer je odličan alat za Linux korisnike koji vole da im alati koje koriste svakodnevno budu na jednom mestu i ako je moguće sa što jednostavnijim interfejsom u grafičkom okruženju. Naravno za svaku opciju programa koja je pomenuta u tekstu sigurno se može pronaći adekvatna zamena u vidu nekog samostalnog programa, ali za sve koji vole da im set aplikacija koje koriste svakodnevno budu na jednom mestu uz vrlo jednostavno korišćenje Stacer-a je pravi izbor za vas. U nastavku možete pogledati i video sa kratkim pregledom opisanih opcija.

Više o izgledu i mogućnostima programskog paketa možete videti u priloženom videu.

Više informacija o samom programu na zvaničnoj prezentaciji proizvodjača.
Web site: Stacer

Pozdrav do sledećeg čitanja !!!

Besplatan office za sve – FreeOffice

U poslednje vreme sve više vremena provodim za računarom na kom sam instalirao Fedora 30 Xfce sistem i sada se javila potreba za programima na koje sam navikao u Windows okruženju, a uz verziju OS-a koji sam instalirao nema nijedan zadovoljavajući. Jedan od programa koji spada u tu grupu je program za rad u Office okruženju. Pretragom po internetu naišao sam na dva programa koja bi mogla da zadovoljiti moje potrebe i to su LibreOffice i FreeOffice. Kako sam već ranije koristio LibreOffice na Windows platformi odlučio sam se za FreeOffice i dao mu šansu za koju se kasnije ispostavilo da je bila u potpunosti opravdana.

Sada da krenemo od početka kako instalirati FreeOffice na Fedora 30 XFCE Linux operativnom sistemu. Pre svega potrebno je preuzeti poslednju verziju programa sa oficijalne internet stranice link. Na ovoj stranici ćete videti za koje je sve operativne sisteme dostupan FreeOffice. Za moj slučaj potrebno je odabrati Linux i iz padajućeg menija odabrati sekciju For 64-bit Linux systems i opciju .rpm package for RPM-based systems. Postoji verzija i za 32 bitne sisteme kao i za ostale distribucije. Kada se preuzimanje završi (oko 90MB) potrebno je preuzeti i ubaciti javni GPG ključ sa ovog linka pomoću komande u terminalu:

sudo rpm –import linux-repo-public.key

Kada je ovo završeno iz foldera gde je preuzet instalacioni fajl pokrenuti dvoklikom i ukucati administratorsku lozinku kada bude zatraženo za nastavak instalacije.

Po završetku instalacije opciono možete dodati da se aplikacija automatski nadograđuje preko oficijelnog RPM repository https://shop.softmaker.com/repo/rpm iz terminala komandom:

sudo /usr/share/freeoffice2018/add_rpm_repo.sh

Na ovaj način FreeOffice će uvek biti nadograđen na poslednju verziju programa.

Ovim je završen proces instalacije programa i na red dolazi upotreba programskog paketa.

Sam FreeOffice paket sastoji se iz tri programa FreeOffice TextMaker, FreeOffice PlanMaker i FreeOffice Presentations. Kao i što sama imena govore TextMaker je word procesor i koristi se kao zamena za Word odnosno za kreiranje teksualnih fajlova, PlanMaker je zamena za Excel i njemu možete kreirati razne tabele, obračune, kalkulacije i poslednji Presentations koji je zamena za PowerPoint i služi za kreiranje prezentacija.

Interfejs programa u velikoj meri podseća na MS Office 2013 verziju. Neka prevelika podešavanja interfejsa nisu moguća već se može samo birati da li hoćete da izgled bude klasičan ili sa ribonima (trakama). Od ostalih funkcija programa ne bih ništa posebno navodio jer za korisnike MS Office paketa FreeOffice savršen izbor kao klon MS Office prailagođen je upravo toj vrsti korisnika te ga to čini najboljim izborom.

Više o izgledu i mogućnostima programskog paketa možete videti u priloženom videu.

Više informacija o samom programu na zvaničnoj prezentaciji proizvodjača.

Web site: www.freeoffice.com
Support: Forum
Developer: SoftMaker
License: Proprietary (Freeware)

How to perform cleaning on Fedora 29

This is my way how I perform cleaning system after distro update on Fedora 29.

In my case I use application Stacer to clean my system but this application doesn’t do everything I need. Because of that I make a list which operations and changes to make additional optimization and cleaning on my system based on Fedora 29.

1.First, all commands make with root permissions, then run command to see what kernels are using your system:

rpm -qa kernel* |sort -V

2.After that put this in terminal:

dnf remove $(dnf repoquery –installonly –latest-limit=-2 -q)

And this will clean old kernels and limit number of them on system (in this case 2).

3.Setup amount of kernel on system:

Change the line in config file /etc/dnf/dnf.conf

installonly_limit=2

4. Delete unnecessary installed dependencies

dnf autoremove

5. Then use dnf for cleanup of temporary files for the currently enabled repositories.

dnf clean dbcache

This removes cache files generated from the repository metadata. This forces DNF to regenerate the cache files the next time it is run.

dnf clean expire-cache

Removes local cookie files saying when the metadata and mirrorlists were downloaded for each repo. DNF will re-validate the cache for each repo the next time it is used.

dnf clean metadata

Removes repository metadata. Those are the files which DNF uses to determine the remote availability of packages. Using this option will make DNF download all the metadata the next time it is run.

dnf clean packages

Removes any cached packages from the system.

dnf clean plugins

Tells all enabled plugins to eliminate their cached data.

dnf clean all

Does all of the above.

Of course I used last one from the list.

For now thats all lines which i use for maintenance my Fedora system. If i found others improvements, i will send it like update of this list, and if you have some recommendations please send it to me and i will send feedback to put them on list.