Testirajte svoje zvučnike kao Cambridge Audio Inženjeri

Pronašao sam na internetu zanimljivu listu pesama kojom Cambridge Audio inženjeri testiraju svoje HI-FI sisteme. Ovo se naravno pre svega odnosi na test zvučnika koji su povezani na HI-FI sistem, i neće se ulaziti u „priču“ o nosačima zvuka sa kojih se reprodukuje muzika, već je to ostavljeno slušaocu koji vrši test zvučnika. U prilog ovome priložena playlista sa pesmama koje prate nastavak teksta.

Prvo pitanje je koje su to najbolje pesme za testiranje zvučnika? Ne postoji precizan odgovor na ovo pitanje, a mi smo ovde zahvaljući inženjerima sa Cambridge-a dobili listu pesama koje koriste za testiranje zvučnika.

Bez obzira da li je to neka klasična Hi-Fi test pesma, ili pesma koju prepoznajete u prvoj milisekundi, svako ima sopstveno mišljenje kojom pesmom određuje kvalitet audio uređaja i zvučnika. Najbolji test je uvek ona pesma koja vam je poznata i koju ste slušali više puta u formatu visokog kvaliteta tako da ćete čuti gde se performanse ističu, a gde ne.

Za početak treba početi sa jednostavnim pesmama – „netaknutim“, dobro snimljenim i produciranim pesmama. Jednostavno pustite pesmu i ako se ne čuje dobro, ništa neće. Ove pesme su snimljene i producirane u vrlo visokom standardu i najbolji su izbor za osnovni test zvučnika.

Steely Dan – Jack Of Speed
Daft Punk – Get Lucky
Crooked Still – Little Sadie

Sledeće, pesme sa širokim dinamičkim opsegom i izvrsnim zvučnim delovima. Poslušajte prostorno razdvajanje između pojedinih instrumenata i vokala i osećaj da je vaš dnevni boravak upravo pretvoren u Royal Albert Hall i da ste na dobrom putu.

Radiohead/Noordpool Orchestra – Weird Fishes
English Chamber Orchestra – Dido & Aeneas, Act 3: But Death, Alas!
Stevie Ray Vaughan – Tin Pan Alley
The Rolling Stones – Melody

Vrlo važna, ali često manje promatrana kategorija: „Cupkanje stopalom“. Ako ste ikada slušali neku od vaših najdražih pesama, ali je stopalo tajanstveno nepomično? Ako vas ove pesme ne uspavaju, trčite u suprotnom smeru. One jednostavno neće ići u korak.

Lou Reed – Walk on the Wild Side
Winterplay – Billie Jean

Veliki – bas. Iritira ako ga ima previše, razočaravajuće je ako ga ima premalo. Definitivno kategorija koja je najdraža u svetu audio testiranja. Sledeće na listi pesme za testiranje sub-ova na dugim bas pozadinama i brzim punch basovima.

Beck – Morning
The Weeknd – The Hills
Bela Fleck – Flight of the Cosmic Hippo

Bas test, drugi deo. Može li reprodukcija da se vrši bez mutnog zvuka ili brujanja u „Low-End“-u?

Cee Lo Green – Bright Lights Bigger City
Beastie Boys – Brass Monkey

I na kraju, naša omiljena kategorija, pesme koje možete slušati do kraja, bez isključivanja, idete na „test pobednika“. Ove pesme se uklapaju u svaki zapis i bez kvalitetne audio opreme jednostavno neće zvučati dobro. Ako ste u drugoj kategoriji u njima je sadržana čitava gomila zvučnih zadovoljstava.

Foo Fighters – These Days
Moloko – I Want You
Alabama Shakes – Don’t Wanna Fight
AC/DC – It’s a Long Way to the Top (UPOZORENJE! Pesma sadrži gajde)

Na kraju ako su vaši zvučnici uspešno prošli sve ove testove i pri tome ste zadovoljni njihovim učinkom, onda pustite Queen – Bohemian Rhapsody zavalite se i uživajte !!!

Tekst preuzet sa Cambridge Audio.

Vladimir Kostadinović – The Left Side of Life

Nakon najave na Beogradskom Jazz festivalu u oktobru 2015. izašao je novi album poznatog srpskog jazz bubnjara Vladimira Kostadinovića. Album nosi naziv „The Left Side of Life“ koji potpisuje renomirana Nemačka izdavačka kuća „Enja Records”. Album je sniman uživo na internacionalnom jazz festivalu „Generations14“ u Frauenfeld (Švajcarska).

Izvođači na albumu, pored Vladimira, su Seamus Blake – tenor saksofon, Marko Črnčec – klavir i Joe Sanders – bas.
Na albumu se nalazi 8 kompozicija koje predstavljaju autora i njegove emocije koje su prenete na muziku koja je njegov sastavni deo života. Kao i što sam Vladimir kaže album je nastao kao jedna od njegovih najvećih životnih inspiracija – spontanost i nepoznanica svakodnevnog života, koja je u njegovom slučaju prenešena na jazz muziku.
Album će biti dostupan online početkom aprila na najvećim servisima za distribuciju muzike u digitalnom formatu Itunes, Amazon, Cdbaby, i dr.
Kao ekskluzivna najava, za sve ljubitelje jazz zvuka i poštovaoce Vladimira Kostadinovića, da će u bliskoj budućnosti imati priliku da ga slušaju i gledaju sa Big Bendom RTS-a u Zadužbini Ilije M. Kolarca 6. aprila sa specijalnim gostom iz Amerike čije će ime za sad ostati tajna. Tom prilikom će se izvoditi materijal sa novog aluma koji je specijalno aranžiran za ovu priliku.

Za kraj topla preporuka za nabavku i preslušavanje ovog izdanja koji će, po mom skromnom mišljenju, činiti jednu od obaveznih izdanja u fonoteci svakog pravog ljubitelja jazz muzike sa ovih prostora.

Pantera – History of Hostility (Kompilacija)

Pantera je Američki Groove Metal bend iz Arlingtona, Texas. Grupa je oformljena davne 1981.god. od strane braće Abbott – bubnjara Vinnie Paul i gitariste Dimebag Darrell – zajedno sa pevačem Terry Glaze. Basista Rex Brown se pridružio bendu naredne godine, zamenivši bas gitaristu Tommy D. Bradforda.
Počevši kao glam metal bend, Pantera je izdala četiri albuma tokom 1980-ih. U potrazi za novim i „čvršćim“ zvukom, Pantera menja prvog pevača Glaza sa Phil Anselmom u 1986.godini. Njihov peti album, izdat 1990.godine., Cowboys from Hell Pantera isporučuje groove metal zvuk po kojem postaje i ostaje prepoznatljiva.
Šesti album, Vulgar Display of Power (1992), dolazi sa još jačim i tvrđim zvukom, i prepoznatljivim rifovima koji bend dižu u visine da sedmi album Far Beyond Driven (1994) debituje kao prvi na listi Billboard 200.

Kompilaciju History of Hostility čini 9 pesama sa svih pet studijskih albuma Pantere koja je izdata 31.10.2015.

ALBUM: History of Hostility (Kompilacija)
YEAR: 2015
COUNTRY: USA
STYLE: Groove Metal, Thrash Metal
DURATION: 00:42:25
FORMAT: Vinyl

Side A
01. Cowboys from Hell
02. Cemetery Gates (Demon Knight Edit)
03. Mouth for War
04. Walk
05. Fuckig Hostile

Side B
01. I’m Broken
02. 5 Minutes Alone
03. Drag the Waters
04. Revolution Is My Name

Članovi

Phil Anselmo – pevač (1986–2003)
„Dimebag Darrell“ Abbott – gitara, prateći vokal (1981–2003)
Rex Brown – bas gitara, prateći vokal (1982–2003)
Vinnie Paul – bubanj, udaraljke, prateći vokal (1981–2003)

Prethodni članovi

Donnie Hart – pevač (1981–1982)
Terry Glaze – pevač, gitara, klavijature (1982–1986)
Tommy Bradford – bas gitara, prateći vokal (1981–1982)

Slušanje ploča može da promeni svet

Kao i većina dobrih stvari, i priča o Soulines gramofonima krenula je od ličnih interesovanja i hobija – Igor Gligorov je 1998. od „dva stara gramofona i još nekih delova koje je pronašao po kući‟ napravio jedan gramofon za sebe. Nekoliko godina kasnije po istom principu izradio je desetak različitih modela za prijatelje. A onda je, 2011. godine, predstavio i svoj prvi serijski model Hermes DCX na sajmu audio-opreme u Beogradu…

– Tada je sajam posetio i moj današnji distributer u Rusiji. Zadovoljan zvukom, kvalitetom i izgledom mojih gramofona odlučio je da ih ponudi na ruskom tržištu i prvi kontingent Soulines gramofona krenuo je u Rusiju tokom 2012. Sledeći model Kubrick DCX bio je inspirisan kultnim filmom Stenlija Kjubrika 2001: A Space Odyssey, i na sajmu audio-opreme u Moskvi naišao je na veoma pozitivne kritike, što se nastavilo dobrim kritikama i ocenama u audio-časopisima širom sveta, kao i na raznim sajmovima. Tako je čitava priča postala ozbiljan posao.
Soulines Kubrick DCX gramofon
Po čemu se Soulines gramofoni razlikuju u odnosu na one uz koje smo odrastali?

– Moderni gramofoni, pa i Soulines gramofoni, u odnosu na one proizvedene tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih, razlikuju se po primeni, upotrebi novih savremenih materijala (karbon, akril…), kao i po donekle smelijem dizajnu. Pored toga, kod većine modernih gramofona akcenat je na kvalitetu zvuka, a manje na automatici i udobnosti u korišćenju, tako da zahtevaju malo ozbiljniji angažman od svojih korisnika, ali istovremeno daju veoma kvalitetan zvuk, koji često po svom kvalitetu prevazilazi zvuk prosečnog CD plejera.
Čini se da je vinil na dobrom putu da „pobedi‟ CD… Sve češće se reizdaju albumi na pločama, a i mladi bendovi odlučuju da svoja izdanja ponude u tom formatu. Odakle takav preokret?
– Smatram da postoje tri glavna razloga. Prvo, čovek je taktilno biće, potrebno mu je da sva čula istovremeno budu zadovoljena da bi doživljaj bio potpun, a to je u slučaju slušanja muzike jedino moguće sa vinilnom pločom – morate da je uzmete u ruke i postavite na tanjir gramofona, posmatrate dok se ona vrti, vidite iglu kako sledi brazde, čujete muziku, držite omot u ruci, možete da ga omirišete… Drugo, čitava priča sa CD je pala u vodu onog trenutka kad je digitalni zapis podataka omogućio da u vašem telefonu možete da pohranite stotine diskova u boljem zvučnom kvalitetu nego što je na samom disku. Treći razlog je, još uvek nesvesna, pobuna konzumenata muzike protiv totalno kontrolisanog digitalnog download-youtube sistema „konzumiranja muzike‟. Ovaj sistem poništava privatnost, intimnost toga šta ko kada objavljuje i sluša. Umetnici, kao i publika, postaju totalno izloženi, čime oni koji kontrolišu sistem odnosno poseduju servere ostvaruju potpunu kontrolu „stada‟.
Soulines Hermes Red gramofon
Kakva je u tome budućnost vinila?

– Smatram da je budućnost vinila odlična, ne zbog toga što ja proizvodim gramofone, već zbog toga što je ponovna masovna upotreba ploča kao nosača zvuka još jedna pobeda za bolji i humaniji svet budućnosti, zasnovan na kvalitetu i znanju, a ne na globalizmu, konzumerizmu i opštoj gluposti. Ploče i gramofoni zahtevaju angažman slušaoca, a samim tim ga teraju na obrazovanje i razmišljanje svojom glavom. Smatram da što više bude korisnika gramofona, to će polako naša civilizacija postajati sve bolja. To je dugotrajan proces, ali ima nade. Knjige su lep primer – Kindl je super zgodan za upotrebu, ali još uvek ništa ne može da zameni knjigu, ona je tu i ostaće zauvek, koliko i kako god da se tehnologije budu razvijale i napredovale. Dalje, kad tehnologija 3D printinga postane masovna, to će sigurno dodatno doprineti uspehu vinila i uopšte kulture, jer će na taj način većina dobiti šansu da se umetnički izrazi u bilo kom obliku, a pri tom uz upotrebu digitalne tehnologije onako kako bi ona i trebalo da se koristi – kao odlična alatka u službi kreativnog bića (čoveka), a ne kao sredstvo opšteg zaglupljivanja masa.

Postoji mišljenje da su gramofoni i ploče danas luksuz, koji sebi mogu (žele) da priušte samo kolekcionari, zaljubljenici u muziku, „hipsteri‟… Koliko je to opravdano?

– Ja lično smatram takvo mišljenje za budalaštinu i marketinški trik velikih korporcija kojima ne ide u prilog da ljudi kupuju ploče, odnosno da misle svojom glavom, pa ih proglašavaju za „zaljubljenike‟, „kolekcionare‟, „hipstere‟, a svi ovi nazivi u sebi kriju pogrdan kontekst i obeležavaju ove ljude kao pomalo izopačene, jer oni ne veruju da je najbolji digitalni zvuk, da se muzika „kupuje‟ na iTunes-u, oni ne gledaju rijalitije, ne mare šta govore političari i starlete, nemaju najnovije „pametne‟ telefone… Oni misle svojom glavom i slušaju ploče! Kao takvi, oni su opasni za sistem, i pošto korporacije još nemaju osnova da ih proglase „ludacima‟ i zatvore negde zauvek, najlakše je da ploče proglase za luksuz, jer će tako zaglupljena većina stati na stranu velikih. Ne mogu da verujem da iko normalan može da proglasi kupovinu ploče od 20 dolara za luksuz, a da pri tom kupovinu dvadesetak pesama po istoj toj ceni na i-Tunesu ne proglasi za luksuz.

Soulines Elgar gramofon
Koliko se uopšte slušanje muzike danas razlikuje u odnosu na vreme kad su ploče bile aktuelne?

– Još uvek slušam muziku na isti način kao i nekad – uživam. Za druge ne znam – smatram to za intimnu stvar i ne raspitujem se. Važno je da slušanje ploča može da pomogne da mladi ljudi koji su navikli na kratkotrajne čulne podsticaje (do tri minuta maksimum) sada počnu da se privikavaju da slušaju u kontinuitetu od dvadesetak minuta, koliko prosečno traje jedna strana LP ploče, i da na taj način, nadam se, malo promene percepciju šta i kako slušaju.

Tekst: Ana Kalaba

Preuzeto sa City Magazine .

Balansirani vs. nebalansirani kablovi

Razumevanjem razlike između balansiranog i nebalansiranog analognog ulaza/izlaza i njihovo korišćenje u signalnim lancima pomoći će vam da vaš zvuk bude čist, bez šuma i gubitka signala. Prvo treba objasniti tehničke razlike između njih i dati praktičan savet koji od navedenih kablova koristiti.

Nebalansirani signali
Većina nebalansiranih muzičkih kablova za povezivanje instrumenata sačinjen je od dva provodnika (žica). Jedna žica prenosi signal i za nju je najčešći naziv „hot wire“ – vruća žica, a druga žica je „ground wire“ – zemlja, koja je upletena u plašt i odvojena od „hot“ žice najčešće nekim izolatorom (guma, plastika i sl.). Još neki od naziva su „zajednička zemlja“, šild (shield) i dr. U teoriji, „ground wire“ sa izolacijskim plaštom izoluje „hot“ žicu od spoljnih smetnji koje mogu da prozrukuju šum i ostale electronske smetnje. Nebalansirani kablovi se najčešće koriste sa dve žice i ¼“ linijskmi konektorom ili sa RCA konektorima koji se najčešće koriste za povezivanje kućnih AV uređaja. Kao što je gore objašnjeno, „ground“ žica i izolacijski plašt su parcijalno uspešni u otklanjanju elektronskih smetnji. Većina pojačala za instrumente i gitarskih procesora imaju nebalansirane ulaze da bi obezbedili kompatibilnost sa standardnim nebalansiranim gitarskim izlazom. Ovo eliminiše potrebu za line-level adapterima ili upotrebu preampa.

Balansirani signali
Kod balansiranog signala postoji još jedan signal koji se naziva hladna “Cold” linija. „Hot“ i „cold“ linija signala prenose identične signale koje koji su 180 stepeni van faze između sebe. Kako se voltaža signala u „hot“ liniji povećava, na signalu „cold“ linije voltaža se smanjuje, precizno odražavajući „hot“ signal u suprotnom smeru. Kombinacija „hot“ i „cold“ signala koji su dovedeni u krug je poznato kao diferencijalni ulaz koji detektuje razliku između signala. Zbog šuma i ostalih smetnji koje su manje više prisutni u oba provodnika, oni se pojavljuju na ulazu u fazi signala i time eliminišu smetnje u signalu.

Kad se signal šalje iz uređaja s balansiranim izlazom, on se pomoću elektroničkog sklopa ili audio transformatora duplira i pošalje paralelno kroz dve žile kabla. Jedan od ta dva identična signala ostane nedirnut („Hot“), a drugom se obrne polaritet (Cold“). Kada bi se spojili, rezultat bi bila tišina, potpuno poništavanje. Ta dva signala putuju kablom i tim putem skupljaju smetnje. Te pak smetnje jednako, tj. s istim polaritetom utiču na oba signala. Znači signali u dve žile kabla su međusobno u kontrafazi, ali smetnje nisu. Ako je na drugom kraju kabla uređaj sa balansiranim ulazom, u njemu se dva signala podvrgavaju obratnom procesu. Signal koji je bio obrnut u polaritetu („-„), sada se obrće natrag. Oba signala sada imaju isti polaritet, ali polaritet smetnji u njima smo obrnuli. Kada se ta dva, sada opet identična signala zbroje, rezultat je 6dB jači zbirni signal, ali i potpuno poništene smetnje koje je kabal skupio putem.

Balansirani kablovi su idealni kada je potrebna veća dužina kablova i kadaje signal koji se prenosi slab (slučaj kod mikrofonskog kabla). S druge strane, kratki kablovi nose veći nivo signala i manje su skloni skupljanju audio šumova.

Balansirani linijski konektor
Svaki balansirani XLR konektor ima 3 pina. Internacionalni standard kaže da je 1 pin „Ground“, 2 pin je “Hot” signal, i 3 pin je „Cold“. Nekoliko proizvođača ima drugačji raspored gde su pinovima 2 i 3 zamenjena mesta (3 pin „Hot“). To se može srediti tako što se prevežu punovi unutar konektora ili korišćenjem odgovarajućih adaptera koji rade istu stvar.
Pored XLR konektora, stereo ¼” TRS konektori su takođe u mogućnosti da budu balansirani. Džek tipa TRS je Tip (T) je „Hot“, Ring (R) je „Cold“, i sleeve (S) je „ground“.

Da li mi stvarno treba balansirani kablovi?
Nebalansirani konektori se najčešće koriste u kućnim studijima i za binske instrumente, kao i za pojačala koja ne zahtevaju duže kablove. U slučaju kada su vam potrebni dugi kablovi koji prenose slabiji signal, kao što je slučaj prilikom snimanja mikrofona, akustične gitare i slično, balansirana veza će vam omogućiti prenos signala bez gubitaka i šumova. Balansirani spojevi imaju smisla prvenstveno kod prenošenja signala na veće udaljenosti. U studijima tj. kontrolnim sobama većih dimenzija u kojima su delovi opreme međusobno udaljeni, tamo gde treba povezati veću količinu opreme ili tamo gde su jake smetnje – u blizini odašiljača, trafostanica itd. Naravno i tamo gde veći deo opreme ima samo balansirane ulaze/izlaze. To je retko slučaj u manjim studijima.